Сан о сопственој кући широко је распрострањен. Створити нешто за себе и за своју децу, нешто што остаје, циљ је многих породица.

Но, кућа може да буде и много више од куће. Она је често видљиви знак марљивости, успеха и друштвеног успона њеног власника, који је због немогућности запослења напустио своје село да би у некој другој земљи покушао да прехрани своју породицу. Она је истовремено и обележје модерног западњачког стила живота и једне нове естетике. Као градски статусни симбол у сеоском окружењу, она је пут ка друштвеном признању.

Ова изложба представља примере кућа из снова из Румуније, Србије и Хрватске, и баца светлост на постојеће економске и друштвене услове. Наспрам такозваних поносних кућа, које су саградили румунски мигранти у периоду после 2000. године у три региона северне Румуније, стоје репрезентативне куће српских и хрватских миграната, који су још шездесетих година кренули у иностранство у потрази за послом.

Ове куће су цитати западњачких архитектонских стилова, истовремено су и њихов врхунац и њихова адаптација. Трендови и регионалне особености западних земаља могу се непосредно прочитати у разноликости облика и боја. Ове грађевине у подједнакој мери одражавају основне друштвене промене земаља у којима су мигранти радили, али и „цену“ коју породице миграната плаћају, растргнуте између два света.